Prethodno poglavlje: Zatvorska priča: Šeme, kombinacije
U CZ-u, u sobi u kojoj sam bio, desilo se par temeljnih pretresa, ili kako to robijaši nazivaju „trkelja“. Trkelji se u većini slučajeva dešavaju zbog sumnje da u toj sobi postoji „žica“ (telefon). Pubovi imaju i posebne uređaje za detektovanje signala mobilnih telefona, pomoću kojih otprilike lociraju telefon, ali ti uređaji nisu toliko precizni da bi pubovi znali tačno u kojoj je sobi telefon, već ponekad, ako ga ne nađu iz prve, moraju da istrkeljišu 2-3 sobe oko lokacije na koju sumnjaju, a možda je telefon čak u sobi na spratu iznad ili ispod. Osim telefona, žandari traže i sve ostale nedozvoljene stvari, poput droge, šabera, grejača i sličnih stvari, ali prvi na spisku su im telefoni. Žandari uvek upadaju u sobe otprilike tako, osim kad imaju dojavu da u toj sobi ima toga i toga. Da namesti žandarima telefon u nekoj sobi može ili cinkaroš, koji se nalazi u sobi, ili žandar koji je doneo telefon (jer u 90 posto slučajeva žandar unosi telefon u CZ, i upravo taj žandar koji robijašima proda žicu posle ih i namesti svojim kolegama), ili neko iz druge sobe ko igrom slučaja zna da susedna ima telefon, pa iz pakosti i ljubomore hoće da im namesti (zato većina soba vodi politiku da se nikome izvan sobe ne priča šta se dešava u njoj).
Osim kada traže telefone ili je neko ocinkario da ima nečeg u nekoj sobi, žandari takođe upadaju da trkeljišu sobe dan-dva uoči proslave Nove godine. Tada trkeljišu sve sobe na svim blokovima i traže sve moguće nedozvoljene stvari, ali su im tada prioritet droga i alkohol, a ne telefoni, tako da tad bukvalno rasturaju sobe, tražeći gudru koje najčešće i nema. Ali žandari prosto uživaju u tom preturanju po sobama. Gledajući ih kako trkeljišu, uvek sam razmišljao kako mi izgledaju kao čopor gladnih svinja koje riju kroz naše stvari, tražeći nešto da jedu, i to riju onako kao da im je život u pitanju, maltene u panici da neće naći ništa da žderu. Sećam se kako su uvek otvarali šampone, paste za zube, razne kreme, njuškajući ih, nabijajući ih u svoje noseve, valjda da bi procenili da li je to jestivo!
Trkelji su uglavnom prilično temeljni, ali ne podrazumevaju bukvalno uništavanje sobe, mada su nekad žandari, kad su apsolutno ubeđeni da u toj sobi ima nečeg nedozvoljenog, spremni da rasture i pretraže svaki kvadratni centimetar sobe kako bi našli to što traže ili barem bili sigurni da nema ničeg nedozvoljenog u sobi (ali nikad ne mogu da budu 100% sigurni u to, tako da kad ne nađu ono što traže, onda zaplene neke bezveze stvari koje zvanično nisu dozvoljene, ali nikom ne štete pa se tolerišu, na primer pertle i ručno pravljeni tegovi od flaša).
Sada ću da opišem jedan od tih monstruozno temeljnih trkelja, koji obično traju oko sat vremena, ali nekad traju i po 2-3 sata koji deluju kao čitav dan. Dakle, otvaraju se vrata, prvi ulazi pub sa najvišim činom, a za njim još 5 do 10 žandara sa navučenim hirurškim rukavicama. Pub sa najvišim činom pita: „Ko je sobni?“. Sobni se javlja, a pub ga pita: „Da li imate nešto nedozvoljeno u sobi?“. Sobni odgovara da nema ničeg i onda kreće smaranje. Prvo se kaže svima da uzmu sve svoje stvari, koje se nalaze u kutijama ispod kreveta i svoje dušeke (one odvratne „kocke“ za ležanje) i da sve to iznesu ispred sobe na hodnik. Nakon što su sve to izneli, robovima se kaže da se svi postroje jedan do drugog, uza zid od hodnika bloka, a onda sledi pretres robijaša – skida se obuća, odeća i gaće se spuštaju. Kada je obavljen lični pretres robijaša, prelazi se na pretres stvari – proziva se jedan po jedan robijaš, i onda on vadi stvar po stvar iz svojih kutija i kesa, predaje sve pubu koji bahato pregleda i vraća robu sve vreme ga panično požurujući rečima „ajde, ajde“, „brže“, „posle ćeš da pakuješ“, „nemam ja vremena“, i slično. Samim tim, tokom trkelja, nužno se izgužvaju i raskupusaju sve stvari. Naravno, dušek se isto tako temeljno ispipava, a posteljina se razbuca.
Kad su već ispretresani robijaši i njihove stvari, što traje bar pola sata, konačno kreće pretres same sobe. Taj pretres počinje od samih vrata sobe, koja drndaju i kvrckaju ne bi li provalili da li ima nečeg u vratima (za šta postoji realna mogućnost, jer su vrata od sobe dosta debela, pa je moguće napraviti štekove ispod vratanca na sredini vrata, koja služe za davanje pošte i slično). Kada uđu u sobu da pretresaju, glavni pub pozove sobnog da prisustvuje samom pretresu kako bi bio svedok da ništa pubovi nisu ukrali ili sjebali (a u stvari sve u sobi sjebu), a ostali robovi stoje ispred sobe uza zid dok se ne završi pretres.
Kad uđu, uglavnom prvo napadnu kasete za stvari, pošto u njima uvek ima dosta stvari. Tu, naravno, sve izvrću, knjige listaju bukvalno stranu po stranu, tražeći ne znam šta, svaku vrstu hrane otvaraju, kekseve, namaze, slatkiše, šampone, penu za brijanje, sokove, baš, baš sve diraju i otvaraju. Najviše me je nerviralo što su onako pažljivo listali pisma robova, navodno tražeći neku „tajnu prepisku“ ili šta god. Ko su oni, koji kurac, da mi listaju pisma! Osim unutrašnjosti kaseta, gledaju i njihovu spoljašnost, da li je nešto uštekano iza kaseta ili ispod njih.
Krevete izvlače sa svojih mesta i temeljno analiziraju svaki deo kreveta, pogotovo nogice, gledajući da nije nešto ubačeno u njih. Sto i klupe se prevrću, gledaju se nogice, skida se mušema koja je zalepljena za sto (mušemu svaka soba dobija od zatvora). Nakon što je sav, da kažemo, nameštaj, pregledan, pubovi kreću sa pregledom zida i poda. Traže šupljine u zidu, zamaskirane rupe koje služe kao štekovi – to je u stvari beskrajno kuckanje po zidu i po patosu.
Nakon trkelja same sobe, žandari prelaze na WC. Isto se analiziraju vrata, bilo šta što se nađe u WC-u – kofe, veš, sredstva za higijenu i ostalo. Pločice se detaljno zagledaju, pogotovo slike golih riba, koje su okačene po celom WC-u. Te slike koje robovi mesecima skupljaju i lepe, a panduri imaju ružan običaj da prosto sve pokidaju da bi videli da li „ima nečeg“ iza njih. Pretres WC-a se završava pregledom vodokotlića.
Kad je ceo trkelj završen, soba izgleda kao da je bomba eksplodirala u njoj, a glavni pub, dok izlazi iz sobe, postavlja ironično pitanje: „Da li imate nekih primedbi na pretres?“ „Ma jok, šta ti je, sve je odlično.“
Sledeće poglavlje: Zatvorska priča: Poseta