Zatvorska priča: CZ

U Okružnom zatvoru u Beogradu, koji je poznatiji kao Centralni zatvor – CZ (a pritvorenici ga zovu i Cezar) trenutno je zatvoreno oko 1.500 ljudi, iako je prvobitno projektovan za 450 pritvorenika. Uopšte, situacija u zatvorima u Srbiji je katastrofalna – trenutno se sa one strane brave nalazi preko 11.500 ljudi, što za čak 4.000 premašuje maksimalne predviđene kapacitete. Broj zatvorenika se poveća za 10% svake godine!

Ljudi koji mesecima sede u izolaciji istražnih zatvora imaju samo 60 minuta šetnje dnevno, a preostalo vreme provode u pretrpanim ćelijama, u jezivo lošim uslovima. Stanje nije ništa bolje ni u kazneno-popravnim domovima. Zatvori su hladni, zapušteni, memljivi, vlažni, a zdravstvena zaštita je ispod svakog nivoa (preko 30 lekara specijalista i medicinskih sestara je zbog katastrofalnih uslova rada dalo otkaze u zatvorskoj bolnici u okviru Centralnog zatvora). Srbija krši sve postojeće međunarodne konvencije, a međunarodne komisije utvrdile su da je u srpskim zatvorima stanje toliko loše da se sam boravak u njima može smatrati okrutnim tretmanom. Zbog svega ovoga, pritvorenici su tokom poslednjih desetak godina u nekoliko navrata kroz pobune i štrajkove glađu zahtevali da se jedan dan u pritvoru računa kao dva dana na odsluženju kazne.

Aleksa Nešić je u pritvoru proveo ukupno osam meseci tokom 2011. i 2012. godine. U Centralni zatvor je došao kao društveni aktivista i dvadesetogodišnji student treće godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i imao je priliku da u praksi primeni istraživačku obuku i znanje koje je stekao na fakultetu. Zato se ovi tekstovi tako upadljivo razlikuju od drugih zatvorskih iskustava koja se suviše često svode na priče o avionima i kamionima. On opisuje i analizira različite elemente i aspekte pritvorskog sistema, a svaki tekst je cigla kojom autor gradi sliku jednog istinski neljudskog i mučnog poretka koji se ne proteže samo unutar memljivih zatvorskih zidova, već i daleko izvan njih. 

Tekstovi su prvobitno objavljivani na internet blogu „Zatvorska priča: CZ“ pod sloganom „Ovde nema laži, samo surova realnost“. Kakva je to realnost, i šta je u njoj tako surovo? U suštini, zatvoren si u jednu kocku iz koje ne možeš da izađeš i znaš da se tu jako blizu izvan tih zidova ljudi smeju i vole se i žive a ti ništa od toga ne možeš i čini ti se kao da to nikad nećeš dočekati. U toj kocki je jako dosadno i dani sporo prolaze, danas je kao juče i sutra se isto sprema, ali meseci i godine prolaze brzo. U toj kocki nemaš privatnost, a međuljudski odnosi su, kao i sve ostalo u toj kocki, vrlo grubi. U toj kocki postoji konstantna tenzija. Čak i kad si najopušteniji, zapravo si pod jednom užasnom tenzijom. I mozak ti je zarobljen u toj kocki. U toj kocki znaš da ćeš i sutra biti u njoj, i prekosutra. Osećaš zidove kako te pritiskaju, kako se skupljaju oko tebe. Čini ti se kao da ti zidovi, koji su videli toliko ljudskog očaja i nesreće, gledaju i tebe, i čekaju kada će te sve to slomiti. Čekaju da pukneš. A ti gledaš kako ljudi oko tebe pucaju i boriš sa da ne pukneš, boriš se sa sobom i svim stvarima u tebi i oko tebe.

Nadam se da će čitaocu ili čitateljki knjige „Zatvorska priča: CZ“ biti jasno koliko je u svaki od ovih tekstova uzidano očaja, tuge, čemera i patnje – kao i u masne i sive zidove, hodnike i dvorišta Centralnog zatvora u Beogradu, koje sam 2009. godine i lično gledao svakog dana tokom šest meseci.  

Posebno bih želeo da vam obratim pažnju da iako su ove priče ispričane jedna po jedna i svaki aspekt zatvorskog života je opisan u posebnom tekstu, sve ove stvari se u stvarnosti zatvora dešavaju odjednom i istovremeno. Vi možete razumeti koliko je strašan svaki pojedinačni aspekat zatvorskog sistema, ali užas koji oseća čovek kome se sve ove stvari dešavaju istovremeno je suštnski neizreciv, zato što je ova knjiga sačinjena od reči, a ne od užasa.

Iskustvo višemesečnog boravka u pritvoru Centralnog zatvora je neprenosivo, to znaju oni koji su ga doživeli. Ja se nadam da ga vi niste doživeli i da ga nećete doživeti. Sve što očekujem od vas je da razumete koliko je taj sistem nečovečan, neprihvatljiv i nepravedan. Da ispričate drugima o tome i da vam ovo znanje bude podsticaj da budete deo promene.

Tadej Kurepa,
avgusta 2014.