Zatvorska priča: CZ

Nastavlja se izgradnja novih zatvora. Država je definitivno svesna da će uskoro slati ljude u zatvor kamionima, a ne maricama.

CZ je podeljen na sedam nivoa. Dva sprata su ispod zemlje (gde su se nekada nalazile tamnice i prostorije za egzekucije), prizemlje, prvi i drugi sprat (tu se nalaze pritvorenici), treći sprat, gde se nalazi zatvorska bolnica i četvrti sprat na kom su blokovi za ljude osuđene na neku od „mera lečenja“

Kada su me digli sa „nule“ u grupnu sobu, nisam znao šta da očekujem. Imao sam neku predstavu o tome kako izgledaju te sobe, na osnovu priča koje sam čuo od ljudi koji su već bili u CZ-u, ali ništa nije moglo da me pripremi za ono što ću videti.

Svaka soba u CZ-u, nebitno na kom je bloku ili koliko ljudi ima u njoj, funkcioniše isto, uz pomoć niza smislenih i besmislenih pravila. Osnova svih tih pravila je koncept hijerarhije, koji se može sažeti u jednoj rečenici: „Što si duže u sobi, to ti je bolje“.

Dok sam bio u CZ-u, shvatio sam da, što se tiče psihičkog stanja, tamo postoje dve vrste ljudi. Oni koji podignu imaginarni zid oko glave i prosto ne dozvole da ih bilo šta od milion zatvorskih užasa dodirne, i oni koji upadnu u jednu rupu bez dna, jedan psihički pakao, koji slomi, izmrcvari i na kraju „ubije“ čoveka u pojam.

Kada bismo zanemarili ukus zatvorske hrane, pojavljuje se jedan još veći problem – činjenica da je ta hrana jednostavno užasno nezdrava.

Surovi, da kažem izopačeni, zatvorski smisao za humor potiče od okruženja u kojem se robijaši nalaze, jer čoveku koji provodi dane u maloj sivoj sobi, bez prozora, pod mrtvačkim neonskim svetlom, sa još 10-15 ljudi, tokom 23 sata dnevno (onaj preostali jedan sat je šetnja), uopšte nisu smešne iste stvari koje su mu bile smešne na slobodi.