Mislim da je za kraj najbolje da dam (kao i do sada) svoj lični utisak, jer, da, svi robijaši u CZ-u imaju neki isti ili jako sličan bazični, osnovni utisak o tom mestu, ali su na kraju sve te lične priče, iako imaju istu osnovu, suštinski različite zbog suštinski različitog razmišljanja pojedinaca.
U CZ-u, osim standardnih blokova sa 3-6 soba, blokova sa samicama na „nuli“ i blokova za mere lečenja, ima i par posebnih blokova koji dosta odudaraju od ostalih blokova, ili po uslovima, ili po ljudima koji su u njima smešteni.
Međutim, jednom starijem liku iz sobe je palo na pamet da me možda vodi na „veštačenje“ i ispostavilo se da je bio u pravu.
Kad je čovek spolja vidi, čak i ako ne zna da je u pitanju jedan od najgorih zatvora u Evropi, pomisliće da nešto ne valja sa tom zgradom, da nekako zrači nekom negativnom energijom koja govori da unutra nije nimalo lepo.
U CZ-u pritvorenici imaju pravo na dve posete mesečno i one mogu biti zatvorenog tipa, otvorenog tipa, od 30 minuta i od 60 minuta.
U CZ-u, u sobi u kojoj sam bio, desilo se par temeljnih pretresa, ili kako to robijaši nazivaju „trkelja“. Trkelji se u većini slučajeva dešavaju zbog sumnje da u toj sobi postoji „žica“ (telefon).
CZ je jedan pravi mali buvljak, a svaki blok je tržište za sebe. Ljudi kupuju i prodaju sve i svašta, a transakcije se regulišu preko kantine. Osim konkretne trgovine, tu su i šeme tipa usluga za uslugu, kao i usluga za robu, i obrnuto.
Robijašima u CZ-u je doček Nove godine nešto posebno, jedan od retkih dana kada su skoro svi prijateljski raspoloženi, mada ima i onih koji se za Novu godinu baš gadno izbedače što nisu napolju sa porodicom i prijateljima, pa se prosto nakljukaju raznim lekovima za smirenje i odu da spavaju.
Velikoj većini robijaša u CZ-u je taj fizički ventil trening – surovi, svakodnevni, raznovrsni i uporni trening.
Naravno, to je kompleks veličine kurca. Likovi se i napolju žešće cimaju oko toga, a u zatvoru je taj kompleks izražen stostruko.
