Nedavni slučaj masovnih protesta i blokada širom Srbije, koji su doveli do povlačenja dozvola za izgradnju litijumskih rudnika kompanije Rio Tinto u Srbiji, otvorili su u javnosti temu pokušaja eksploatacije prirodnih resursa bez bridge o uticaju na lokalne ekosisteme od strane multinacionalnih korporacija.
Jedan zanimljiv primer sprege privatnog kapitala i represivnog aparata je petnaestogodišnja borba lokalnog stanovništva i aktivista protiv izgradnje Jordan Cove gasnog cevovoda u američkoj državi Oregon, koja se nedavno završila odustajanjem kanadske energetske kompanije Pembina od celokupnog projekta. Kompanija je odustala nakon dugogodišnjeg masovnog otpora aktivista i lokalnog stanovništva iz indijanskih rezervata kroz koje je cevovod trebao da prolazi. Godine borbe su obeležili brojni protesti, fizičke blokade pokušaja radova kao i sukobi sa policijom, koji su na kraju kulminirali odustajanjem kompanije od projekta, međutim sve ove godine je takođe trajala i kampanja represije protiv protivnika Jordan Cove cevovoda.
Represija je po formi uglavnom bila indirektna i hibridna, budući da je kompanija Pembina zapravo sve vreme finansirala pojedine policijske jedinice koje su bile zadužene za osiguranje “javnog reda i mira” u regionima kroz koje je cevovod trebao da prolazi. Štaviše, ispostavilo se da je Pembina donirala značajna sredstva policijskim jedinicama, posebno u obliku opreme za razbijanje demonstracija. Povrh svega, isplivale su informacije da je Pembina čak finansirala policijske aktivnosti nadziranja i zastrašivanja aktivista i pripadnika lokalne zajednice, instrumentalizujući policiju, pretvarajući je u direktno oruđe za sprovođenje interesa krupnog kapitala, što naravno policija već jeste sama po sebi, ali je u slučaju Jordan Cove cevovoda došlo do potpunog ogoljavanja uloge državnog represivnog aparata, koji služi da pretnjom i primenom fizičkog nasilja osigura sprovođenje interesa kapitalista.
Ovaj primer korišćenja policije radi eliminisanja otpora jednom kapitalističkom projektu nije ništa novo, niti iznenađujuće, ali je svakako vredno pažnje budući da činjenica da se represivni aparat ovako koristi u samom centru kapitalističkog svetskog sistema, možemo da očekujemo samo daleko veću brutalnost i direktniju represiju ukoliko u zemljama periferije poput Srbije dođe do realizacije sličnih projekata i masovnog samoorganizovanog otpora naroda.