Kolektiv protiv političke represije (KPPR) smatra da bi u interesu uvođenja minimuma humanosti u kompletno nehumanom kazneno popravnom sistemu Republike Srbije od ključne važnosti bilo da se uvede institucija “zatvorskog kreditiranja” koja će omogućiti da se pritvorenicima jedan dan u pritvoru računa kao dva dana na izdržavanju kazne, sa izuzetkom onih koji su osuđeni zbog teških, brutalnih ili svirepih krivičnih dela. Ukoliko se slažete, molimo vas da podržite našu inicijativu tako što ćete potpisati online peticiju koja se nalazi ispod teksta.

Institucija pritvorskog sistema koja je u  nadležnosti Ministarstva pravde Republike Srbije suštinski je nehumana i pritvorene ljude izlaže izuzetno surovim, neljudskim uslovima razarajućim po psihičko i fizičko zdravlje.

Pre svega, kada je reč o pritvoru, ne smemo zaboraviti da je pritvorenik osoba “pod sumnjom”, koja još uvek nije osuđena. Dakle osoba koja ima pravo na pretpostavku nevinosti, čija krivica tek treba da se dokaže ili opovrgne na sudu. Uprkos tome što se u pritvoru nalaze većinom pravno nevini ljudi, kao i deo osuđenika koji čekaju da budu transportovani na izdržavanje zatvorske kazne, uslovi u pritvorima u Srbiji su drastično suroviji od uslova u zatvorskim ustanovama za izdržavanje kazne.

Osnovna karakteristika ove surovosti je sistem izolacije, kreiran sa namerom da se pritvoreno lice potpuno odvoji od spoljašnjeg sveta, izuzev poseta od 30 minuta na koje ima pravo jednom u dve nedelje i to kroz staklenu barijeru, bez fizičkog dodira sa članovima porodice. Pritvorenici nemaju pravo na korišćenje telefona, nemaju pravo na posetu koja uključuje fizički zagrljaj bližnjih, izuzev u veoma retkim slučajevima, a jedino sredstvo komunikacije sa spoljašnjim svetom je slanje pisama koja prvo idu na čitanje kod sudije nadležnog za njihov slučaj.  Pritvorenici se sa svojim advokatom svojim viđaju u kancelariji bez fizičke barijere, ali pod budnim okom kamera koje navodno ne snimaju zvučni zapis, ako to niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. Ako smo nešto naučili živeći u Srbiji to je da ničemu što nadležni tvrde ne možemo verovati sa sigurnošću.

Od 24 sata u danu, pritvorenici imaju pravo da manje od jednog sata provedu u šetnji pritvorskim dvorištem u kome nema ničega osim visokih sivih zidova i jednog malog parčeta neba, bez drveta ili nekog drugog živog bića na vidiku osim drugih pritvorenika i zatvorskih čuvara. Iskustvo brojnih pritvorenika je takvo da u situaciji kada nakon više meseci u pritvoru pojedinac prvi put vidi psa ili mačku, ili drvo, njemu taj prizor deluje neverovatno.

Ovako kreiran sistem izolacije stvara strahovit psihički pritisak na pritvorenike. Posledice su jezive: mnogi pritvorenici ubrzo razvijaju psihičke probleme, a neki čak doživljavaju nervne slomove, teške traume, psihotične epizode koje idu i do raspadanja ličnosti i razvoja teških psihičkih oboljenja. Ovo je posebno izraženo u Okružnom zatvoru u Beogradu, poznatom kao Centralni zatvor, koji je najveća pritvorska jedinica u Srbiji. Međutim, ni ostali pritvori u zemlji ne zaostaju mnogo za CZ-om. Nažalost samo psihički najstabilniji, sa velikom podrškom porodice i prijatelja uspeju da ostanu psihički „čitavi“ iako i oni na sebi godinama nose psihičke ožiljke vremena koje su proveli u pritvoru.

To su uslovi u kojima hiljade ljudi provode mesece, a neki i godine, čekajući optužnicu, pa suđenje. U slučaju osuđujuće presude ostaju tu da sačekaju da prođu žalbe, vrlo često i ponovoljeno suđenje, pa pravnosnažnost presude i na kraju konačno idu na izdržavanje zatvorske kazne. Kada stignu u “pravi” zatvor, osuđenici su često iznenađeni činjenicom da tu imaju humaniji tretman sa većom mogućnosti kretanja, mogućnosti rada u zatvorskom pogonu, sportskim i kulturno-umetničkim sadržajima na sportskim terenima kazneno-popravnih zavoda i u domovima kulture.

Ne moramo čitati izveštaje međunarodnih komisija o stanju u zatvorima u Srbiji da bismo razumeli da i osuđenici i pritvorenici moraju imati mnogo humaniji tretman u okviru ovog nehumanog sistema koji smatra da je zatvaranje ljudi i ograničavanje njihovog kretanja put do resocijalizacije.

Ovde treba istaći da je neosporna činjenica da ogromnu većinu krivičnih dela čine dela u vezi sa novcem i imovinom. U periodu 2015-2019. više od trećine svih krivičnih presuda izrečeno je za krivična dela protiv imovine: krađe, prevare, razbojništva, iznude, ucene. Niz drugih krivičnih dela je direktno ili indireknto povezan sa novcem i imovinom – krivična dela protiv privrede (falsifikati, utaja, krijumčarenje), nasilna krivična dela (nanošenje teških telesnih povreda, ubistva, otmice, prinude, ugrožavanja sigurnosti), krivična dela protiv zdravlja ljudi (proizvodnja i prodaja droga). Nabrojana krivična dela čine još 20% krivičnih presuda, a tome možemo dodati i činjenicu da mnoga krivična dela protiv braka i porodice (10%) u svojoj osnovi imaju tešku materijalnu situaciju. Dok krivična dela povezana sa novcem i imovinom čine ukupno preko polovine svih krivičnih presuda, krivična dela protiv polne slobode, što uključuje silovanje, obljubu i pedofiliju čine svega 0.5% svih krivičnih presuda, što pokazuje da je veoma malo pritvorenika / zatvorenika kod kojih se može ustanoviti psihopatski, zločinački karakter, sa anticivilizacijskim obrascima ponašanja. Psihički oboleli pojedinci osuđeni za brutalna, teška ubistava i nasilje nad slabijima čine neznatan udeo krivičnih dela u Srbiji.

Obmanjujuća medijska slika u Srbiji forsira snažan narativ da se po pritvorima, kao i zatvorima nalaze „zločinci“, da su to sve ljudi koji su vršili „zločine“, ne uzimajući u obzir opštu socijalnu i ekonomsku bedu u Srbiji – faktor koji direktno gura jedan broj ljudi u smeru vršenja krivičnih dela. Treba biti svestan da postoje različite vrste krivičnih dela i da su motivi veoma raznorodni. No, za šta god da je pojedinac optužen, dok se optužbe ne dokažu ne bi smeo da bude tretiran kao krivac, a ukoliko se optužbe dokažu, izvršenje kazne ne sme negirati ljudskost osuđenika kroz surov tretman i ponižavnje.

Usled nemogućnosti da se pritvorski sistem u savremenom društvu učini značajno humanijim, neke zemlje u svetu poput pojedinih američkih i evropskih država već dugi niz godina imaju sudsku praksu “zatvorskog kreditiranja”. Ova praksa se razlikuje od zemlje do zemlje ali je njena najčešća forma računanje jednog dana u pritvorskoj jedinici kao dva dana na izdržavanju kazne, ukoliko pritvorenik za vreme svog boravka u pritvoru nije učestvovao u nasilnim incidentima ili nedozvoljenom ponašanju. To znači da pritvorenik koji je primera radi proveo šest meseci u pritvoru, nakon čega je osuđen na dve godine zatvora zbog krivičnog dela razbojništva, kada ode na izdržavanje kazne ima da odleži još godinu dana kazne, jer mu se šest meseci u pritvoru računaju dvostruko, to jest kao da je odslužio godinu dana zatvora. Takođe, mogu postojati izuzeci od primene sistema zatvorskog kreditiranja za krivična dela poput silovanja, teških ubistava i generalno krivičnih dela koja su posebno brutalnog i uznemirujućeg karaktera.

Ovaj sistem se u zemljama u kojima se primenjuje pokazao kao višestruko koristan, jer doprinosi smanjenju broja nasilnih incidenata i drugog problematičnog ponašanja u pritvorskim jedinicima i pozitivno utiče na psihičko stanje pritvorenika uprkos izolaciji i teškim uslovima. U nekim zemljama osuđenici na izdržavanju kazne koji su u pritvoru ostvarili pravo na zatvorski kredit, i na izdržavanju takođe nisu imali nijedan incident, automatski posle dve trećine odslužene zatvorske kazne po službenoj dužnosti bivaju pušteni na uslovnu slobodu, bez potrebe da pišu zahtev za uslovni otpust. Zatvorenici u Srbiji imaju pravo na uslovni otpust posle odslužene dve trećine kazne, ali se u praksi uslovni otpust uglavnom ne dodeljuje nakon odslužene dve trećine kazne, već na par meseci od isteka kazne.

Kolektiv protiv političke represije (KPPR) smatra da bi u interesu uvođenja minimuma humanosti u kompletno nehumanom kazneno popravnom sistemu Republike Srbije od ključne važnosti bilo da se uvede opisana institucija zatvorskog kreditiranja koja će omogućiti da se jedan dan u pritvoru računa kao dva dana na izdržavanju kazne.

Ukoliko se slažete, molimo vas da podržite našu inicijativu tako što ćete potpisati online peticiju koja se nalazi ispod teksta i proslediti ovu informaciju svojim kontaktima.

Potpišite peticiju