Podržite uvođenje “zatvorskog kreditiranja” u kazneno popravnom sistemu Republike Srbije

image_pdfimage_print

Podržite uvođenje “zatvorskog kreditiranja” u kazneno popravnom sistemu Republike Srbije

Kolektiv protiv političke represije (KPPR) smatra da bi u interesu uvođenja minimuma humanosti u kompletno nehumanom kazneno popravnom sistemu Republike Srbije od ključne važnosti bilo da se uvede institucija “zatvorskog kreditiranja” koja će omogućiti da se pritvorenicima jedan dan u pritvoru računa kao dva dana na izdržavanju kazne, sa izuzetkom onih koji su osuđeni zbog teških, brutalnih ili svirepih krivičnih dela. Ukoliko se slažete, molimo vas da podržite našu inicijativu tako što ćete potpisati online peticiju koja se nalazi ispod teksta.

Institucija pritvorskog sistema koja je u  nadležnosti Ministarstva pravde Republike Srbije suštinski je nehumana i pritvorene ljude izlaže izuzetno surovim, neljudskim uslovima razarajućim po psihičko i fizičko zdravlje.

Pre svega, kada je reč o pritvoru, ne smemo zaboraviti da je pritvorenik osoba “pod sumnjom”, koja još uvek nije osuđena. Dakle osoba koja ima pravo na pretpostavku nevinosti, čija krivica tek treba da se dokaže ili opovrgne na sudu. Uprkos tome što se u pritvoru nalaze većinom pravno nevini ljudi, kao i deo osuđenika koji čekaju da budu transportovani na izdržavanje zatvorske kazne, uslovi u pritvorima u Srbiji su drastično suroviji od uslova u zatvorskim ustanovama za izdržavanje kazne.

Osnovna karakteristika ove surovosti je sistem izolacije, kreiran sa namerom da se pritvoreno lice potpuno odvoji od spoljašnjeg sveta, izuzev poseta od 30 minuta na koje ima pravo jednom u dve nedelje i to kroz staklenu barijeru, bez fizičkog dodira sa članovima porodice. Pritvorenici nemaju pravo na korišćenje telefona, nemaju pravo na posetu koja uključuje fizički zagrljaj bližnjih, izuzev u veoma retkim slučajevima, a jedino sredstvo komunikacije sa spoljašnjim svetom je slanje pisama koja prvo idu na čitanje kod sudije nadležnog za njihov slučaj.  Pritvorenici se sa svojim advokatom svojim viđaju u kancelariji bez fizičke barijere, ali pod budnim okom kamera koje navodno ne snimaju zvučni zapis, ako to niko ne može da tvrdi sa sigurnošću. Ako smo nešto naučili živeći u Srbiji to je da ničemu što nadležni tvrde ne možemo verovati sa sigurnošću.

Od 24 sata u danu, pritvorenici imaju pravo da manje od jednog sata provedu u šetnji pritvorskim dvorištem u kome nema ničega osim visokih sivih zidova i jednog malog parčeta neba, bez drveta ili nekog drugog živog bića na vidiku osim drugih pritvorenika i zatvorskih čuvara. Iskustvo brojnih pritvorenika je takvo da u situaciji kada nakon više meseci u pritvoru pojedinac prvi put vidi psa ili mačku, ili drvo, njemu taj prizor deluje neverovatno.

Ovako kreiran sistem izolacije stvara strahovit psihički pritisak na pritvorenike. Posledice su jezive: mnogi pritvorenici ubrzo razvijaju psihičke probleme, a neki čak doživljavaju nervne slomove, teške traume, psihotične epizode koje idu i do raspadanja ličnosti i razvoja teških psihičkih oboljenja. Ovo je posebno izraženo u Okružnom zatvoru u Beogradu, poznatom kao Centralni zatvor, koji je najveća pritvorska jedinica u Srbiji. Međutim, ni ostali pritvori u zemlji ne zaostaju mnogo za CZ-om. Nažalost samo psihički najstabilniji, sa velikom podrškom porodice i prijatelja uspeju da ostanu psihički „čitavi“ iako i oni na sebi godinama nose psihičke ožiljke vremena koje su proveli u pritvoru.

To su uslovi u kojima hiljade ljudi provode mesece, a neki i godine, čekajući optužnicu, pa suđenje. U slučaju osuđujuće presude ostaju tu da sačekaju da prođu žalbe, vrlo često i ponovoljeno suđenje, pa pravnosnažnost presude i na kraju konačno idu na izdržavanje zatvorske kazne. Kada stignu u “pravi” zatvor, osuđenici su često iznenađeni činjenicom da tu imaju humaniji tretman sa većom mogućnosti kretanja, mogućnosti rada u zatvorskom pogonu, sportskim i kulturno-umetničkim sadržajima na sportskim terenima kazneno-popravnih zavoda i u domovima kulture.

Ne moramo čitati izveštaje međunarodnih komisija o stanju u zatvorima u Srbiji da bismo razumeli da i osuđenici i pritvorenici moraju imati mnogo humaniji tretman u okviru ovog nehumanog sistema koji smatra da je zatvaranje ljudi i ograničavanje njihovog kretanja put do resocijalizacije.

Ovde treba istaći da je neosporna činjenica da ogromnu većinu krivičnih dela čine dela u vezi sa novcem i imovinom. U periodu 2015-2019. više od trećine svih krivičnih presuda izrečeno je za krivična dela protiv imovine: krađe, prevare, razbojništva, iznude, ucene. Niz drugih krivičnih dela je direktno ili indireknto povezan sa novcem i imovinom – krivična dela protiv privrede (falsifikati, utaja, krijumčarenje), nasilna krivična dela (nanošenje teških telesnih povreda, ubistva, otmice, prinude, ugrožavanja sigurnosti), krivična dela protiv zdravlja ljudi (proizvodnja i prodaja droga). Nabrojana krivična dela čine još 20% krivičnih presuda, a tome možemo dodati i činjenicu da mnoga krivična dela protiv braka i porodice (10%) u svojoj osnovi imaju tešku materijalnu situaciju. Dok krivična dela povezana sa novcem i imovinom čine ukupno preko polovine svih krivičnih presuda, krivična dela protiv polne slobode, što uključuje silovanje, obljubu i pedofiliju čine svega 0.5% svih krivičnih presuda, što pokazuje da je veoma malo pritvorenika / zatvorenika kod kojih se može ustanoviti psihopatski, zločinački karakter, sa anticivilizacijskim obrascima ponašanja. Psihički oboleli pojedinci osuđeni za brutalna, teška ubistava i nasilje nad slabijima čine neznatan udeo krivičnih dela u Srbiji.

Obmanjujuća medijska slika u Srbiji forsira snažan narativ da se po pritvorima, kao i zatvorima nalaze „zločinci“, da su to sve ljudi koji su vršili „zločine“, ne uzimajući u obzir opštu socijalnu i ekonomsku bedu u Srbiji – faktor koji direktno gura jedan broj ljudi u smeru vršenja krivičnih dela. Treba biti svestan da postoje različite vrste krivičnih dela i da su motivi veoma raznorodni. No, za šta god da je pojedinac optužen, dok se optužbe ne dokažu ne bi smeo da bude tretiran kao krivac, a ukoliko se optužbe dokažu, izvršenje kazne ne sme negirati ljudskost osuđenika kroz surov tretman i ponižavnje.

Usled nemogućnosti da se pritvorski sistem u savremenom društvu učini značajno humanijim, neke zemlje u svetu poput pojedinih američkih i evropskih država već dugi niz godina imaju sudsku praksu “zatvorskog kreditiranja”. Ova praksa se razlikuje od zemlje do zemlje ali je njena najčešća forma računanje jednog dana u pritvorskoj jedinici kao dva dana na izdržavanju kazne, ukoliko pritvorenik za vreme svog boravka u pritvoru nije učestvovao u nasilnim incidentima ili nedozvoljenom ponašanju. To znači da pritvorenik koji je primera radi proveo šest meseci u pritvoru, nakon čega je osuđen na dve godine zatvora zbog krivičnog dela razbojništva, kada ode na izdržavanje kazne ima da odleži još godinu dana kazne, jer mu se šest meseci u pritvoru računaju dvostruko, to jest kao da je odslužio godinu dana zatvora. Takođe, mogu postojati izuzeci od primene sistema zatvorskog kreditiranja za krivična dela poput silovanja, teških ubistava i generalno krivičnih dela koja su posebno brutalnog i uznemirujućeg karaktera.

Ovaj sistem se u zemljama u kojima se primenjuje pokazao kao višestruko koristan, jer doprinosi smanjenju broja nasilnih incidenata i drugog problematičnog ponašanja u pritvorskim jedinicima i pozitivno utiče na psihičko stanje pritvorenika uprkos izolaciji i teškim uslovima. U nekim zemljama osuđenici na izdržavanju kazne koji su u pritvoru ostvarili pravo na zatvorski kredit, i na izdržavanju takođe nisu imali nijedan incident, automatski posle dve trećine odslužene zatvorske kazne po službenoj dužnosti bivaju pušteni na uslovnu slobodu, bez potrebe da pišu zahtev za uslovni otpust. Zatvorenici u Srbiji imaju pravo na uslovni otpust posle odslužene dve trećine kazne, ali se u praksi uslovni otpust uglavnom ne dodeljuje nakon odslužene dve trećine kazne, već na par meseci od isteka kazne.

Kolektiv protiv političke represije (KPPR) smatra da bi u interesu uvođenja minimuma humanosti u kompletno nehumanom kazneno popravnom sistemu Republike Srbije od ključne važnosti bilo da se uvede opisana institucija zatvorskog kreditiranja koja će omogućiti da se jedan dan u pritvoru računa kao dva dana na izdržavanju kazne.

Ukoliko se slažete, molimo vas da podržite našu inicijativu tako što ćete potpisati online peticiju koja se nalazi ispod teksta i proslediti ovu informaciju svojim kontaktima.

Potpišite peticiju

Podržavam uvođenje “zatvorskog kreditiranja” u kazneno popravnom sistemu Republike Srbije

101 signatures = 1% of goal
0
10,000

Podelite ovu peticiju sa svojim kontaktima:

   

Ljudi koji su potpisali peticiju:
101 Ms. Ilija B. окт 27, 2021
100 Ms. Danilo B. окт 17, 2021
99 Ms. Nikola A. окт 11, 2021
98 Ms. Dragana P. окт 10, 2021
97 Mrs. Jelisaveta J. окт 07, 2021
96 Ms. Milan K. окт 06, 2021
95 Ms Vladimir F. сеп 22, 2021
94 Ms Ivan M. авг 23, 2021
93 Ms Bojan K. авг 22, 2021
92 Mr Dimitrije P. авг 22, 2021
91 Miss Ena S. авг 22, 2021
90 Ms Nikola I. авг 22, 2021
89 Ms Milan R. авг 19, 2021
88 Ms Natasa D. мај 30, 2021
87 Ms Zoran K. мај 20, 2021
86 Mrs Svetlana M. мај 20, 2021
85 Mr Ivan S. апр 15, 2021
84 Ms nikola v. мар 25, 2021
83 Ms Stefan P. мар 25, 2021
82 Ms Mariana . мар 11, 2021
81 Mr Voislav G. мар 10, 2021
80 Miss Gordana K. феб 19, 2021
79 Ms Jovan P. феб 19, 2021
78 Mrs Marijana C. феб 19, 2021
77 Mrs Ana J. феб 18, 2021
76 Ms Dragana A. феб 17, 2021
75 Mr Goran J. феб 17, 2021
74 Mr željko m. феб 05, 2021
73 Miss Marija M. феб 03, 2021
72 Mr Јован . феб 02, 2021
71 Ms Nikola K. јан 31, 2021
70 Ms Milan O. јан 30, 2021
69 Ms Vladan M. јан 30, 2021
68 Ms Vladimir G. јан 29, 2021
67 Ms Dragan M. јан 28, 2021
66 Ms Đuro T. јан 12, 2021
65 Mr Branimir v. јан 12, 2021
64 Ms Dragan P. јан 10, 2021
63 Mr Marijan S. јан 06, 2021
62 Dr. Ana V. јан 06, 2021
61 Ms Aleksandra M. дец 20, 2020
60 Ms Ljiljana G. дец 09, 2020
59 Ms Miodrag . дец 07, 2020
58 Ms boris d. дец 07, 2020
57 Mr Vladimir M. дец 06, 2020
56 Mrs Srbijanka J. дец 06, 2020
55 Ms Ognjen M. дец 02, 2020
54 Mr Nikola T. нов 26, 2020
53 Ms Ivana P. нов 24, 2020
52 Ms Nataša P. нов 23, 2020
51 Ms Aleksandar K. нов 20, 2020
50 Mr Nikola P. окт 31, 2020
49 Miss Andrea B. окт 30, 2020
48 Ms Nikola M. окт 29, 2020
47 Mrs Ljiljana L. окт 29, 2020
46 Mr Aleksa K. окт 29, 2020
45 Ms Milos I. окт 29, 2020
44 Ms Jelena M. окт 28, 2020
43 Ms Marinko P. окт 28, 2020
42 Miss Milica J. окт 28, 2020
41 Ms Nemanja K. окт 28, 2020
40 Ms Milan . окт 28, 2020
39 Ms Marko I. окт 27, 2020
38 Ms Milica C. окт 27, 2020
37 Ms Tatjana M. окт 27, 2020
36 Mr Damir T. окт 27, 2020
35 Ms Ivana M. окт 27, 2020
34 Miss Bojana B. окт 27, 2020
33 Mr Saša P. окт 27, 2020
32 Mx. Ана . окт 26, 2020
31 Mr Uros R. окт 26, 2020
30 Ms Veljko C. окт 26, 2020
29 Dr. Dalibor N. окт 26, 2020
28 Ms Jovan B. окт 26, 2020
27 Mr Zeljko I. окт 26, 2020
26 Ms Jovan K. окт 25, 2020
25 Mr Nemir C. окт 25, 2020
24 Ms Salkovic F. окт 25, 2020
23 Ms ilinka g. окт 25, 2020
22 Mrs Olivera S. окт 25, 2020
21 Mrs Dijana B. окт 25, 2020
20 Miss Jovana . окт 25, 2020
19 Ms Sanja P. окт 25, 2020
18 Ms Aleksandra M. окт 25, 2020
17 Mr Nikola P. окт 25, 2020
16 Ms Goran G. окт 25, 2020
15 Mr Dragan C. окт 25, 2020
14 Ms Andjela P. окт 24, 2020
13 Mr Andrija C. окт 24, 2020
12 Mr Stevan B. окт 24, 2020
11 Ms Milan D. окт 24, 2020
10 Mr Leon B. окт 24, 2020
9 Ms Milan D. окт 24, 2020
8 Ms Sonja J. окт 24, 2020
7 Ms Ivan M. окт 24, 2020
6 Ms Maja K. окт 24, 2020
5 Miss Milica D. окт 24, 2020
4 Ms Aleksa N. окт 24, 2020
3 Mrs Sanja G. окт 23, 2020
2 Mr Jovan D. окт 23, 2020
1 Ms Marko . окт 23, 2020
Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x
Scroll to Top